Promene načina života mogu biti dovoljne da odlože primenu lekova kod pacijenata sa blagom hipertenzijom ili da povećaju efekat terapije za sniženje krvnog pritiska ( kako bi pacijent uzimao manje doze lekove).

Prema preporukama ESC ( Evropskog udruženaj kardiologa)  i ESH ( Evropskog udruženje za hipertenziju) tu spadaju promene sledećih životnih navika:

– restrikcija unosa soli manje od 5 g za dan.

ne dosoljavati hranu, smanjiti unos suhomesnatih proizvoda.

– restrikcija unosa alkohola. Manje od 14 jedinica nedeljno za muškarce odnosno 8 jedinica nedeljno za žene

To bi odgovaralo 1-2 čašice žestokog pića ili do 2 deci vina ili jedno malo pivo dnevno. Kod žena pola od toga. Naš savet je ko ne može da se na ovom zadrži da ne uzima uopšte alkohol.

-povećanje potrošnje povrća, svežeg voća, ribe, koštunjavog voća, nezasićenih masnih kiselina ( maslinovo ulje ), smanjenje potrošnje crvenog mesa

sve salate na maslinovom ulju, svaki dan pojesti šačicu badema ili oraha, tri puta nedeljno masna morska riba, izbaciti grickalice.

-kontrola telesne težine i izbegavanje gojaznosti ( BMI veći od 30 kg/m2 ) ili obim struka veći od 102 cm kod muškaraca i veći od 88 cm kod žena. Cilj je optimalan BMI ( oko 20-25 kg /m2 i obim struka manji od 94 cm za muškarce, odnosno manje od 80 cm za žene, kako bi se redukovao krvni pritisak i kardiovaskularni rizik

Ne izbegavati obroke, redovno tri obroka, gde je doručak najvažniji. Osobe koje preskaču doručak imaju 87% veći rizik od kardiovaskularnog mortaliteta od osoba koje redovno doručkuju.

– aerobne vežbe ( najmanje 30 min umerenim dinamskih vežbi 5-7 dana nedeljno )

brza šetnja, brza šetnja sa trčanjem, vožnja bicikla, plivanje

– prestanak pušenja

postepeni prestanak pušenja za organizam je manji stres. Važno je u tome periodu ne dobiti u kilaži, češće, manje obroke, puno tečnosti, kretanje